Историјат

На пашњаку, 6 км од Кањиже, 1907. године била су два артешка бунара, ради напајања стоке. С обзиром на повећане потребе, пастири су се обратили градским властима са молбом да се избуше још два бунара. Већ у мају 1908. године био је избушен нови бунар. Вода из тог бунара је имала жућкасту боју, а из цеви је излазио запаљив гас. Такве карактеристике воде су биле довољне да настану разне легенде о лековитом својству бунара. Врло брзо народ је назвао бунар "Чудотворним бунаром"Ъ.

У вези са чудотворним бунаром настала је прича о Циганки, која је своје болесне зглобове излечила купајући се у овој води.

Градски оци су брзо и логички реаговали и већ те 1908. године су отворили "Прву сезону" купања у води чудотворног бунара. Купање се већ тада наплаћивало.

Одличну пословност тих људи доказује и чињеница да су већ 1909. године на основу одлуке Градске скупштине послати узорци воде на испитивање у Краљевски Институт за хемију у Будимпешти. Анализе су биле завршене 1910. године.

Већ 1909. године кањишки бизнисмен ГрüнФелд Херман (директор тадашње циглане и црепане), инсистира на Формирању акционарског друштва за отварање бањског лечилишта. Градске власти су дале сагласност и Акционарско друштво је Формирано, на челу са господином Херманом ГрüнФелдом.

 На основу уговора између општинске власти и акционарског друштва, вода чудотворног бунара се уступа на коришћење Акционарском друштву на 30 година (концесија), с тим да се вода доведе цевима са пашњака у Народни парк, где има да се изгради једно ново савремено купалиште-лечилиште. На основу истог уговора, такође на 30 година, даје се у закуп угоститељски објекат ЪЪВигадó".

 Акционарско друштво делује брзо и еФикасно. Јула 1912. године су завршени пројекти за нову бању, а 10. августа 1913. године је свечано отворено ново артешко купатило чудотворног бунара у Старој Кањижи. Ново здање је имало 12 соба и 20 када. У згради је постојало парно грејање и електрично осветљење. Поред купатила, у лепом Народном парку је био и отворени базен са термалном водом са 28 кабина за госте-купаче.

 Пошто су се стекли сви услови, могло се започети са лечењем пацијената. Лечење се спроводило купањем и пијењем, и то под надзором лекара. Вода је коришћена за лечење реуматских обољења, обољења мишића, зглобова, нерава. У терапијске индикације су се убрајала и нека гинеколошка обољења и малокрвност. Вода се користила и пијењем и то код тегоба са желуцем и цревним трактом. Годинама се вода Флаширала у тамно зеленим Флашама од 1 л и 0,5 л, са порцеланским патент-затварачем. На Флашама је стајао натпис "Вода чудотворног бунара-Стара Кањижа".

 Први светски рат погађа и овај крај, па се током 1914. и 1915. године у Бањи лече рањеници. Акционари су успешно пребродили ратне године и наставили са радом и развојем бањског лечења. Концесија је истекла 1943. године, када акционари враћају Бању градским властима.

Од 1945. до 1953. године Бања је радила као државна установа под називом "Артешко купатило". У Београду је извршена анализа воде 1954. године. Након извршених анализа предложено је да Бања ради као бањско природно лечилиште.

Од 1960. до 1976. године, Бања ради у склопу Дома здравља Кањижа.

Од 24.јуна 1976. године Бања се реФерендумом издваја из Дома здравља Кањижа, и Функционише као ООУР под називом Центар за рехабилитацију и рекреацију "Бања" у Кањижи.