Кинезитерапија

КИНЕЗИТЕРАПИЈА (грчке речи кинеин – кретати се, кинезис – покрет) је област Физикалне терапије која се бави применом покрета у сврхе лечења, а у циљу успостављања оптималног Функционисања делова и организма у целини.

 

Кинезитерапија као део Физикалне терапије представља један од најважнијх аспеката медицинске рехабилитације. Она се бави применом систематизованих покрета појединих делова тела или целог тела у виду вежби ради очувања, успостављања, развијања и замене Функција локомоторног апарата, као и органа и система који су у Функционалној вези са локомоцијом. Циљ кинезитерапије је максимално искоришћавање свих потенцијала третираног пацијента са акцентом на оптимални могоћи опоравак оштећене Функције локомоторног апарата.

 Кинезитерапија обухвата активне и пасивне вежбе.

Активне вежбе се деле на:

- активне потпомогнуте

- активне непотпомогнуте

- активне вежбе са отпором.

Она се примењује у готово свим медицинским специјалностима код бројних патолошких стања, али и превентивно. Апсолутних контраиндикација практично нема, а релативне су малобројне.

У извођењу једног покрета учествује више анатомских структура:

- коштани систем

- зглобови

- мишићи

- периФерни нервни систем

- централни нервни систем

Још већи значај кинезитерапија добија управо због тога што покрет доводи до ангажовања и осталих органских система : кардиоваскуларног, респираторног, ендокриног идр.

Зато је данас кинезитерапија обавезни део рехабилитације не само код болести и повреда коштано-зглобног система (локомоторног апарата), већ и код болести срца и крвних судова, болести дисајних органа, неФролошких, неуролошких и других болесника.